KO NE USTUKNE PRED PORAZOM, NA TERENU I U ŽIVOTU GA ČEKAJU SAMO POBEDE
ROJAL – DUŠANOVAC OLIMP (2013. GODIŠTE) Ako ste ikada posumnjali i zapitali se da li je trud ponekad uzaludan, da li postoji razlika u tome da se nekom poslu ili akciji posvetite sa 50, ili 80 posto snage, želje i nadahnuća, možda je najbolje da pitate decu. Ili jednostavno da pratite njihove šablone ponašanja. Deca vam nekada svojim primerom mogu dati mnogo bolje odgovore nego odrasli. Fudbalski vikend pred dvonedeljnu uskršnju i prazničnu pauzu, mali fudbaleri širom Fer-plej lige iskoristili su da na travnatom terenu ispredaju jednu od najvažnijih životnih lekcija. Utakmica nije gotova dok sudija ne odsvira kraj… Ma koliko zaostajali, ma koliko se protivnik u datom trenutku činio snažnijim, ma koliko rezultat delovao nedostižno. I ne odnosi se to samo na fudbal, mada godinama unazad ovaj zakon velikih i uspešnih pokazuju i ozbiljni evropski klubovi poput Barselone, Real Madrida, Liverpula… Da li će neko od stotina mališana koji svake godine protrče terenima FK Rakovica i uživaju u čarima Fer-plej lige dotaći visine evropskog fudbala, vreme će pokazati, ali stav koji su demonstrirali minulog nedeljnog popodneva je svakako kriterijum koji ispunjavaju na tom putu. Sudarili su se osmogodišnjaci i devetogodišnjaci iz fudbalskih škola Rojal i Dušanovac i ponudli nam sadržajnu jurnjavu na obe strane terena. Počelo je Stefanovim golom levicom zbog koje je dobio pohvale od trenera, budući da mu je to “slabija” noga. Vrlo brzo je postal jasno da će Kačarević Stefan predvoditi dečake u žutoj opremi, kao što je Dušanovac vukao Dimitrije Cumbo. Slalomi kroz odbranu protivnika poput najkvalitetnijih skijaša – nekada ga je sreća nagrađivala za upornost, nekada je njen dodir nedostajao za pogodak i kada bi okvir gola rekao “ne”, Cumbo i njegovi drugari nisu prestajali da napadaju. I Stefan se povremeno šetao kroz odbranu Dušanovca kao po plesnom podijumu. Često čuvari nisu znali šta da urade da bi ga zaustavili, a on je iz akcije u akciju pokazivao da je sjajan timski igrač. Prva opcija bi mu uvek bio slobodan saigrač, a na udarac bi se odlučivao tek ako nije imao kome da nacrta ozbiljnu gol šansu. Mali fudbaleri Dušanovca konstantno su imali rezultatsku prednost, Stefan je uz podršku ekipe uspevao da drži Rojal na prihvatljivom rastojanju. A onda se Dušanovac zahvaljujuči golovima Luke i Igora odlepio na 5:3, a njegovi dečaci pomislili da je pobeda gotova stvar. To je greška koju fudbal ne prašta, kada preko puta imate ekipu koja svim srcem veruje u preokret. Stefan je dobio loptu na tacni kojom je zaokružio het-trik i doveo Rojal na gol zaostatka, a u završna dva minuta utakmice bljesnuo je Joca. Prvo je uklizavanjem pomogao da se lopta ušunja u mrežu, a onda u poslednjem napadu na utakmici izazvao delirijum među saigračima. Trčali su po terenu, grlili ga, vrištali od sreće. Nema većeg ispunjenja nego kada na ličnom primeru vidite kako se svaki trk bez rezerve i juriš na svaku ničiju loptu isplaćuju. Dimitrije Cumbo, Dušanovac:„Presrećan sam jer smo dali pet golova, bez obzira na poraz. Mislim da smo se jako dobro dodavali danas, ali moram da pohvalim i protivničku ekipu koja je takođe imala sjajne pasove. Oni nisu posustali ni kada smo mi vodili 5:3 i svaka im čast na pobedi. Trebalo je da se bolje branimo pred kraj utakmice. Moj omiljeni fudbaler je Lionel Mesi zbog brzine, driblinga i sjajnih slobodnjaka.“ Relja Petrović, Rojal:„Najviše mi se dopalo što nismo odustajali do samog kraja, što smo verovali u preokret i što nam se sve to isplatilo. Sve čestitke za naše protivnike, bez njihovog otpora utakmica ne bi bila ovako zanimljiva i neizvesna. Na televiziji najviše volim da gledam Pari Sen Žermen, a tamo mi se dopada kako igra Mbape. Strašno je brz i postiže najviše golova.“ AKADEMIJA FUDBALA 11 – MUNDIJAL PANČEVO (2012. GODIŠTE) Utakmica između Dušanovca i Rojala dobila je svojevrsnu reprizu u okršaju koji je počeo samo desetak minuta kasnije. Dečaci, mahom rođeni 2012. godine istrčali su na teren da predstavljaju ekipe Akademije fudbala 11 i pančevačkog Mundijala, a ne samo da su kao i njihovi mlađi drugari prebacili dvocifren broj golova, već smo u završnih desetak minuta dva puta videli kako se situacija na terenu okreće za 180 stepeni. Akademija je više od pola sata (igra se dva puta po 20 minuta) rezultatski dominirala, ali isključivo jer belo-zeleni, odnosno dečaci u markerima u početku nisu blistali u realizaciji. Vukašin ih je u uvodnim minutima utakmice kaznio sa dva brza gola, a Aleksa se postarao da se njegova ekipa vrati u život, ali su vrlo brzo još dve lopte završile u mreži njegovog tima. Umesto šest na šest, oba tima imala su po igrača manje u polju, budući da Mundijal nije bio kompletan, a da je protivnik sportski i u dogovoru sa sudijom odlučio da izađe u susret rivalu. Pri vođstvu Akademije 4:1, dečaci iz Mundijala zaličili su na raštimovani orkestar koji srlja u provaliju, ali kapiten Aleksa im je svojim prodorima kojima je konstantno mučio rivale udahnuo energiju i veru u preokret. Počeli su Pančevci da postižu golove, a sjajno je kapiten sarađivao sa Necom koji je pogodio za 5:3. Nakon Nemanje, Fića je izveo jedan od najlepših poteza kola, koji bi teško imao konkurenciju da Aleksa bukvalno minut kasnije nije izveo perfektan slobodnjak za 5:5 i potpuno oživeo svoju ekipu. Nije mu smetalo što je lopta bila postavljena na mesto prijemčivije levonogom igraču… Aleksa se zatrčao, raspalio po njoj, a protivnički golman pokušajem parade samo ulepšao strelu koja je pogodila tačno u centar mete. Devet od deset ekipa našlo bi se na kolenima nakon što im protivnik tri puta zaredom za tili čas zatrese mrežu. Ne i Akademija koja je režirala protiv-udar već u narednom napadu. Po izjednačenju kojeg se domogao Mundijal ostalo je još tri minuta, a to je belima bilo dovoljno za tri gola i potvrdu trijumfa, ali i sjajnog karaktera. Ko ne ustukne pred protivničkim naletom već odgovori istom merom, pa i snažnije, na fudbalskom terenu, ali i u životu, čekaju ga velike pobede. A to su danas uradili i dečaci iz Mundijala i momci iz Akademije. Aleksa Antić, Mundijal Pančevo: „Mislim da su obe ekipe bile izuzetno borbene. Zbog toga smo i videli nekoliko preokreta i utakmica je bila sjajna. Mogli smo da budemo precizniji u završnici i da manje driblamo kada iznosimo loptu iz odbrane. Čestitam protivničkom timu i njegovim igračima koji su se odlično dodavali tokom čitave utakmice. Uživam da gledam Lea Mesija i lakoću sa kojoj prolazi protivničke igrače.“ Veljko Karavanić, Akademija fudbala 11: „Prezadovoljan sam jer se nismo predali u trenucima kada je protivnik izjednačio, a mi ostali bez snage. Nastavili smo da dajemo sve od sebe, jer se trud uvek isplati, kao nama danas. Na svakoj utakmici se trudimo da igramo fer i pošteno, a danas su obe ekipe pokazale fer-plej i bile spremne da pruže ruku kada preteraju. Čestitam Mundijalu jer se ni oni nisu predavali i pružili su ozbiljan otpor. Omiljeni fudbaler mi je Ngolo Kante zbog njegovog defanzivnog stila igre – ja poput njega volim da jurim za loptu, ali i da je iznesem na protivničku polovinu.“
